Kategorija:Politika

Politika: Šta je treće?

Već nekoliko dana želim da zabilježim svoja razmišljanja vezana za politiku i političku situaciju u BiH. Ne moramo biti naročito pametni niti načitani, da bismo zaključili da nešto nije ok. A opet ne moramo biti ni dio političkih procesa, pa da ne vidimo koliko je situacija bezizlazna ako se stalno podgrijava nacionalni ključ, prilikom formiranja vlasti. Onda, veoma je lako zaključiti da ni u tom nacionalnom ključu nema nikakve pravednosti, jer npr.Bošnjacima je tu nanesena velika nepravda, Bošnjaka jeste najviše, a teritorijalno su zbijeni, i samo trećina su u odlučivanju. A onda neki od pripadnika manjinskih naroda, kao što su židovi ili romi, nemaju nikakvu mogućnost da budu kandidovani i birani na bilo koju funkciju. Dalje, nikome ne smeta da jačaju, izrtazito nacionalne hrvatske i srpske stranke, a bošnjaci se razbijaju u paramparčad i svi kritikuju SDA, Bošnjaci najviše. I sve pod velom demokratije. Odavno nam je jasno šta ta demokratija znači i šta predstavlja. Sad vidimo šta se dešava u “demokratskoj” Americi. Rasizam ni dan danas nije umro. Čovječanstvo je krenulo nizbrdo… Sumnjam da će stati.

Dakle, pratim intenzivno godinama već, politička dešavanja u BiH. Družim se sa ljudima aktivnim u politici i iz političke opcije kojoj pripadam, a i iz drugih političkih partija. Pozicije i opozicije. I ženama i muškarcima. Podjednako. U čemu je razlika i kave su sličnosti?

Ljudi koji su na vlasti, trude se da te pozicije zadrže. Način i cijena da taj cilj i ostvare, manje više je nebitan. Za komadić vlasti, ni jedna “cijena” nije visoka.

Oni koji su opozicija, trude se da budu pozicija. Također način i “cijena” da dođu do rezultata koje su sebi zacrtali, sasvim su nebitni. Udara se nisko, da niže ne može i nešto što je u sportu poznato kao fer-plej ili pravila igre, ovdje aposlutno ne važi.

Ciljevi i jednih i drugih, opravdavaju svako sredstvo.

Nisam od onih što stoje po strani i samo posmatraju.  Ako me nešto zainteresuje, nastojim da to i naučim. A ako nešto želim kritikovati i ako nešto vidim kao negativno, najčešće šutjeću – osim u slučaju kada vidim način i mogućnost da unaprijedim postojeće stanje. Ako ne vidim način, neću ni kritikovati one koji nešto rade i imaju kakve takve rezultate.

Uvijek sam smatrala cveoma neumjesnim ponašanje navijača dok gledaju gledaju fudbalsku utakmicu ispred TV ekrana i komentarišu negodujući svaki  potez trenera, igrača na terenu ili sudija i sve bi oni ko nešto bolje, a pojma o fudbalu nemaju.
E, tako ja nekako vidim one što pljuju po političarima, a nikada nisu pokušali organizovati ni akciju prikupljanja smeća u svojoj ulici, a kamoli neku predizbornu kampanju ili samostalno donijeli odluku koja je imala kakav-takav pozitivan rezultat u sredini u kojoj žive.

Između totalnog pacifizma i nezainteresiranosti za politiku i one druge krajnosti kad niko nije dovoljno dobar, mora postojati i nešto treće.

Šta je to treće?

 

******

 

 

 

“KORONA ZAKON” – izjava data novinarki dnevnog lista Oslobođenje

Objavljeno u Oslobođenju 30.aprila 2020.godine.

Šta bi prioritetno trebao sadržavati ovaj zakon?

Prioritet je pomoć privrednim subjektima koji su istinski najviše pogođeni zabranom rada, bilo direktno ili indirekto. A takvih je veliki broj. Osim prehrane, svi smo takvi. Ovdje je naglasak na riječi istinski, jer i u ovim se slučajevima već pokušavaju raditi malverzacije. Ne smatram da je iti ijedna od donesenih mjera donesena na pravi način i iskrena da budem ne vjerujem da će se istinska pomoć privredi ikada i desiti. Prolongiranje plaćanja indirektog poreza – nije se desilo. Oslobađanje od plaćanja ili odgođeno plaćanje direktnih poreza – nije se desilo. Oslobađanje od parafiskalnih nameta – nije se desilo. Ponegdje samo djelimično. Uzimaju se pogrešni parametri. Privrednike niko ne sluša. Tu je Udruženje poslodavaca FBiH, tu je neformalna grupa Glas malih biznisa. Dati su prijedlozi. Uzalud.

 

Da li je već trebao biti donesen?

Naravno da je trebao. Imali smo niz navodno usvojenih mjera koje nisu implementirane. Dok prođu sve nivoe “pojeo vuk magarca”. Svi smo ljuti. Jako. Predstavnici mikro i malih preduzeća, te obrtnici – najviše. Boli  nas nebriga vlade, čiju kasu mi punimo. Glas privrednika se nimalo ili jako malo čuje. I nikome nije jasno šta se ovoliko čeka.

 

Da li će i koliko pomoći da bh. privreda opstane, odnosno šta je potrebno privredi za preživljavanje ?

Novac. BH privreda je i bez ove situacije na prilično klimavim nogama. Ne sva, ali uglavnom jeste. Posluje se na rubu isplativosti. Radi se po damping cijenama. Naročito u branši kojoj pripada moja kompanija. Puno je tu netransparentnosti, namještenih tendera i rada na crno. Teško je u ovako korumpiranom društvu opstati  i bez korone, a sa koronom pogotovo. Nešto se pokušalo postići sa moratorijem na kredite, ali kamata se naravno obračunava i plaća. To i nije problem onima koji rade, ali šta sa onima koji nikako ne rade.

Ako se što hitnije ne vratimo u normalno stanje, teško da će išta pomoći privrednim društvima da opstanu. Od pomoći države neće biti ništa. Sve je to sitno i presitno. Krediti i pomoć koja je uzeta od MMF-a sliti će se kao i do sada u plate ogromne državne administracije i takvu vrstu potrošnje, a nikako neće biti usmjerena (kao injekcija ili infuzija) za pomoć privredi. Toliko nam je svima odavno jasno.

ADISATUFO.BA

 

 

 

WFD: VIŠE OD KVOTE – osnaživanje žena u politici

13.09.2019. zajedničkom večerom u restoranu “4 sobe gospođe Safije” počela je još jedna aktivnost Westminster fondacije za demokratiju (Balkan), ogranak u Sarajevu, pod radnim nazivom “Više od kvote” . Da bi zaista žene bile više od zakonske kvote na listama i postale istinske učesnice u svim procesima odlučivanja, nije dovoljno da se ženama u politici samo govori i sugeriše šta bi trebale da učine, nego je potrebno i da im zaista konkretno i pomogne da dostignu određene ciljeve. Taj trenutak je prepoznala WFD i kroz svoj projekt angažovala mentorice, koje će provesti aktivne žene u politici, koje su aplicirale na ovaj program, da dostignu ono što žele. Svi ljudi koji žele da rastu i razvijaju se, na svom putu trebaju mentore. Mentori su osobe koje provode one kojima su mentori, stazom koju su sami već jednom prošli i pomažu da se lakše prebrode i nadrastu sve prepreke i izazovi na tom putu.

Meni je pripala izuzetna čast i zadovoljstvo da me WFD odabere kao mentoricu jednoj mladoj djevojci iz Tešnja koja je tek zakoračila u političke vode, ali želi da u tim vodama ostane, a da ne potone.

Ima određene želje, koje zajedno pretvaramo i dostižne, mjerljive i vremenski uokvirene ciljeve i zajedno ćemo se potruditi da ih i dostignemo. Cjelodnevni rad 14.09. se odvijao u ugodnom ambijentu hotela  Ibis.

A nakon napornog dana, čekala nas je večera “Kod Kibeta”.

Umorile se jesmo, ali znamo zašto smo se umorile i vjerujemo da će naš trud i rad u konačnici uroditi plodom.

Sa nama su cijelo vrijeme bile Nermina Voloder i Aida Ajanović, aktivno učestvovala u radu i pomno pratile da se ovaj prvi dio projekta realizuje na najbolji način uz maksimalno interaktivnu saradnju svih učesnica.

This slideshow requires JavaScript.