PONEDELJKOM U POLA OSAM: Koliko smo uistinu spremni raditi na ličnom razvoju!?

PONEDELJKOM U POLA OSAM: Koliko smo uistinu spremni raditi na ličnom razvoju!?

(29.jula 2019)

Sinoć u Hobby Art Centru na Marin Dvoru još jedan ponedeljak i još jedno druženje ljudi koji žele raditi na sebi, upoznati sebe, osvijestiti lične potencijale i koristiti ih u svrhu ličnog razvoja. Odavno sam shvatila da mijenjajući sebe mijenjamo i svijet oko sebe, a svaki i najmnaji pozitivan pomak znači mnogo, jer postoji velika mogućnost da ta pozitivna energija pokrene talase pozitivnih dešavanja svuda oko nas.

Ljudi postaju sretni, onda kad odluče da to postanu. Nikako ih neće sretnima učiniti bilo koje veliko dostignuće, ako nisu naučili uživati u malim stvarima.

Sinoć se tražila stolica viška, zanimljive teme i dobra energija privlače (najčešće) žene svih generacija u ovaj kreativni kutak na Marindvoru, koji želimo da nam posluži za sve dobre svrhe i pozitivne vibracije.

U zadnje vrijeme je jako popularno pričati o ličnom napredku i razvoju, popularno je pratiti i čitati Tony Robinsa, Robina Sharmu, Slavicu Squire, Smiljana Morija, Anu Bučević i ine domaće i strane motivatore i ljude koji su usitinu napravili velike iskorake i promjene u svojim živorima i to sad na najpopularniji način prenose na druge. To je sasvim uredu, ali koliko smo mi ustinu spremni raditi na sebi, gdje su naši vlastiti iskoraci. Da li torija pronalazi svoju primjenu u praksi. Koliko smo spremni ili spremne pokidati vlastitie okove i osloboditi velike lične potencijale?!

To je tema koju smo sinoć tek otvorili i koju sigurno neko vriujeme nećemo zatvarati, jer je nemoguće u vremenu od sat ili sat i po dotaći se svega bitnog. Ipak smatram da smo uspjele. Osjetile smo međusobnu ljubav, poželjele smo se zagrliti, poželjele biti jedna drugoj podrška. Zaključile koliko je važno da se družimo, koliko je važno da se dodirnemo, da shvatimo da smo živi ljudi od krvi i mesa i da nije sramota ni plakati, ni smijati se glasno, ni patiti, ni pasti, ni razvesti se, ni biti sami … Nije sramota ništa što pokazuje da smo ljudi, i koliko smo ljudi. Osvijestile smo koliko smo različite, ali i koliko smo vrijedne i koliko smo bitne. Osvijestile smo da možemo bilo šta, samo ako to istinski želimo… Biće još ovakvih susreta, nekog drugog ponedeljka u pola osam… AkoBogda.