Politika: Šta je treće?

Politika: Šta je treće?

Već nekoliko dana želim da zabilježim svoja razmišljanja vezana za politiku i političku situaciju u BiH. Ne moramo biti naročito pametni niti načitani, da bismo zaključili da nešto nije ok. A opet ne moramo biti ni dio političkih procesa, pa da ne vidimo koliko je situacija bezizlazna ako se stalno podgrijava nacionalni ključ, prilikom formiranja vlasti. Onda, veoma je lako zaključiti da ni u tom nacionalnom ključu nema nikakve pravednosti, jer npr.Bošnjacima je tu nanesena velika nepravda, Bošnjaka jeste najviše, a teritorijalno su zbijeni, i samo trećina su u odlučivanju. A onda neki od pripadnika manjinskih naroda, kao što su židovi ili romi, nemaju nikakvu mogućnost da budu kandidovani i birani na bilo koju funkciju. Dalje, nikome ne smeta da jačaju, izrtazito nacionalne hrvatske i srpske stranke, a bošnjaci se razbijaju u paramparčad i svi kritikuju SDA, Bošnjaci najviše. I sve pod velom demokratije. Odavno nam je jasno šta ta demokratija znači i šta predstavlja. Sad vidimo šta se dešava u “demokratskoj” Americi. Rasizam ni dan danas nije umro. Čovječanstvo je krenulo nizbrdo… Sumnjam da će stati.

Dakle, pratim intenzivno godinama već, politička dešavanja u BiH. Družim se sa ljudima aktivnim u politici i iz političke opcije kojoj pripadam, a i iz drugih političkih partija. Pozicije i opozicije. I ženama i muškarcima. Podjednako. U čemu je razlika i kave su sličnosti?

Ljudi koji su na vlasti, trude se da te pozicije zadrže. Način i cijena da taj cilj i ostvare, manje više je nebitan. Za komadić vlasti, ni jedna “cijena” nije visoka.

Oni koji su opozicija, trude se da budu pozicija. Također način i “cijena” da dođu do rezultata koje su sebi zacrtali, sasvim su nebitni. Udara se nisko, da niže ne može i nešto što je u sportu poznato kao fer-plej ili pravila igre, ovdje aposlutno ne važi.

Ciljevi i jednih i drugih, opravdavaju svako sredstvo.

Nisam od onih što stoje po strani i samo posmatraju.  Ako me nešto zainteresuje, nastojim da to i naučim. A ako nešto želim kritikovati i ako nešto vidim kao negativno, najčešće šutjeću – osim u slučaju kada vidim način i mogućnost da unaprijedim postojeće stanje. Ako ne vidim način, neću ni kritikovati one koji nešto rade i imaju kakve takve rezultate.

Uvijek sam smatrala cveoma neumjesnim ponašanje navijača dok gledaju gledaju fudbalsku utakmicu ispred TV ekrana i komentarišu negodujući svaki  potez trenera, igrača na terenu ili sudija i sve bi oni ko nešto bolje, a pojma o fudbalu nemaju.
E, tako ja nekako vidim one što pljuju po političarima, a nikada nisu pokušali organizovati ni akciju prikupljanja smeća u svojoj ulici, a kamoli neku predizbornu kampanju ili samostalno donijeli odluku koja je imala kakav-takav pozitivan rezultat u sredini u kojoj žive.

Između totalnog pacifizma i nezainteresiranosti za politiku i one druge krajnosti kad niko nije dovoljno dobar, mora postojati i nešto treće.

Šta je to treće?

 

******