Onako razmišljam…

Onako razmišljam…

Napastvovani smo silnim objavama na društvenim mrežama i portalima, o takozvanoj “odmetnutoj trojci” ili “odmetnutoj četvorci”, pa se čudom načuditi ne mogu, kako to da ljudi sve znaju do najsitnijih detalja, čak i u duše ljudima zaviriše, pa ih munaficima nazvaše… SubhanAlllah… Za ibreta!

Onda razmišljam, hajde dobro – ali od čega ili od koga se ti ljudi odmetnuše (ako se odmetnuše)… Šta li pogriješiše i prema kome, ako pogriješiše… Ovo o munafikluku neću komentarisati, ne usuđujem se, ali znam po hadisu, da: kad insan insanu kaže da je munafik, jedan od njih sigurno jeste. A koji jeste – saznat ćemo beli tek na ahiretu… I neka ćemo!

Nešto ne poznajem aktivnosti Sokolovića, znam da je plaho cijenjen u Hercegovini. O Ahmetoviću ne bih komentarisala ni toliko, ali godinama pratim rad i javne nastupe Šepica i Mehmedovića. Baš godinama. Oni se stalno edukuju, napreduju, modernizuju, usavršavaju svoje javne nastupe, politički i na svaki drugi način educiraju, elokventni su, lijepo obučeni, ljude u oči gledaju, dostupni su javnosti i obićnom čovjeku…  I rade! Djela su im vidljiva…

Zato ne vjerujem niti jednu jedinu riječ koja se u javnost plasira o tim ljudima. Ne vjerujem u ovaj i ovakav javni linč, jer mislim i znam posigurno da nije uredu. Njih dvojica, da imaju oraha u džepu, nikada ne bi na ovaj način izašli u javnost. Bojali bi se za svoje stolice iliti fotelje iliti karijere iliti … (bolje da šutim)…

Ja sam od onih što su, čini mi se, od postanka SDA njen dio. Od onih sam što se i sad naježe kad čuju “Da te nije Alija…” ili himnu SDA ili … Ali one prve SDA, one Alijine SDA, koju naš narod, naš obični čovjek i sada u duši nosi, haman nam dio gena postade… I neka postade, ona – prva SDA… To i nije bila stranka, to je bio pokret, ljubav, ideja,… Prezirala sam sve koji su kroz vrjeme odlazili iz Stranke, koji su napustali SDA radi nekih razloga, znam da su mnogi ti razlozi bili i opravdani, ali moja je ideja bila da se stranka čuva iznutra. Da se mijenja iznutra, da je najlakše otići, a najteže ostati i graditi nešto…

I kad sam se prije nekoliko godina, poredavši sve u životu, osjetila sposobnom da i ja dam neki (koliko god bio malen – više je od ništa) doprinis Stranci – naišla sam na strašne osude okoline. Zašto ideš među te lopove, poltrone, uhljebe, … Ljudi su mi pisali koliko sam ih razočarala, kako mi to nije trebalo, kako sam uradila jednu jako lošu stvar. Iskreno, nije me bilo briga, nisam se osvrtala na sve te komentare, željela sam napraviti nešto i to iznutra. Radila sam jako puno na svim onim mjestima na kojima je to bilo meni dostupno, a kroz aktivnosti u asocijaciji žena i nije mi bilo dostupno puno. Žene uglavnom organizuju priredbe, izlete, dižu ruke kad treba i strepe od reakcija, onih (u stranci) velikih… Ja sam Asocijaciju Žena prihvatila kao nešto svoje, ali vidjela sam da ona mene nije, kad mi nakon uručenog priznanja “Uspješna žena BiH”, koje mi je dodijelila Fatma, a uručio Predsjednik Stranke, niko od mojih žena iz Asocijacije (osim jedne sa kojom sam baš bliska odavno) nije čestitao. Meni je to bilo čudno, neprirodno… ali nema veze, odavno sam primjetila mnogo toga i nije me briga, ja ionako furam svoj fazon. Ne strepim nizašta, niti ću… Niti se bojim reći…

Iskrena da budem ja u Stranci nisam vidjela lopove, jer ne znam ni kako bi insan te lopove prepoznao, ali poltrone i slične, jesam… Imaju poseban miris i specifičan izraz u očima…

Bila sma na listi za OV lani i baš sam se dobro zabavila. I naučila jako puno, o ljudima, politici, izbornom procesu, stranci… Jedno fantastično iskustvo, koje bih preporučila i drugima. Mada je bilo veoma naporno, ja sam uživala. Kao pojedinac nisam ušla u OV, ali je SDA dobila najviše vjećnika i ja sam bila presretna zbog toga. Mojih 829 glasova je također doprinijelo tome.

Opet nakon izbora, mi iste u klupama Asocijacije žena, nema naših kolegica vijećnica, osim jedne koja je i prije bila tu. Neko radi, neko ne radi … Ili neko radi, neko se (samo) slika… A neko govori…

A kad progovori, pa kaže nešto što svi znaju da jeste, onda nevalja…

Sad ja razmišljam, ako ja npr. imam neki svoj stav po nekom pitanju i da sam kojim slučajem prošla u OV, a ne slažem se sa stavom Stranke, da li bih ja digla ruku (po nalogu) .

Da li bih!!!???

E svi oni koji me imalo poznaju, znaju da ne bih! Valjda se i moja pamet šta pika?! Valjda mi je Bog dao mozak i moždane vijuge da ih koristim…?! Je li politika da imaš stav ili je politika da stav nemaš??!!! Ili ja baš pojma nemam… Kad ovako negdje progovorim, pitaju me: “Gdje ti živiš…”

Nigdje… Ni na nebu – ni na zemlji… U nekom svom svijetu u kojem ljudi imaju ponos i stav, u kojem se kaže ono što se misli i u kojem se vjera ne prodaje zarad sitnih dunjalučkih sicara … Pa dokle Allah odredi….

(A.T.)