Nemoj…

Nemoj…

“Više onih koji usavršavaju, a manje onih koji proturječe.

Više marljivih, a manje brbljavih.

Više onih koji govore da je moguće, a manje onih koji će reći da je nemoguće.

Više onih koji nadahnjuju, a manje onih koji “polijevaju hladnom vodom“.

Više onih koji ulaze u srž, a manje onih koji sjede po strani.

Više onih koji ukazuju na dobro, a manje onih koji ukazuju na loše.

Više onih koji će upaliti svijeću, a manje onih koji će proklinjati mrak.” (nepoznati autor)

Nemoj mi prenositi loše vijesti, tračeve, niti bilo šta na što ne mogu uticati i što me se ne tiče… Iscrpljuješ me i sisaš mi energiju bespotrebno, a viška je nemam, da bih je rasipala… Ne opterećuj me ničim što možeš riješiti sama. Poštedi me svih negativnosti kojima smo okruženi, hoću od danas da sebična budem i da se štedim za sve ono za što se vrijedi štedjeti. Imam svoje želje, svoje planove, svoje ciljeve i treba mi snage i motivacije da do cilja dođem.

Muhe i miševe ne spominji u mom društvu, dovoljno je to što znam da postoje i da su u stanju da se srozaju do najnižih nizina, samo da bi postigli svoje niske ciljeve ili zadovoljili svoj ego. Svjesna sam da postoje, ali od danas ću da se pravim da ih nema, trenirat ću to; ti ih nemoj spominjati i svi ćemo ih zaboraviti, kao da nisu ni postojali ikada… Neka žive svoje parazitske živote, daleko od mene, daleko od nas. Zažmirit ću i pravit ću se da se nisu rodili nikada…

Ne volim sitne ljude ni sitne duše, pokvare mi dan. Zato nauči sebe i sve oko sebe da mi ne pominju bilo šta loše, samo će mi bezveze promijeniti raspoloženje. Zapitaj se da li ja, na to, uticati ikako mogu. Ne mogu. I neću. Isprljala bih ruke i zapahnuo bi me njihov vonj. I ne pitaj šta mi je i ne pitaj kada će proći… Pusti me da od danas sebična budem!