My Story No.11

My Story No.11

Moja nena Hajrija, rahmetullahi alejhi, mi je davno nekad, kad sam se tek udala rekla: „Dijete, ne traži sreću u braku, ne traži je nikako na dunjaluku, tu je sigurno nećeš naći… Sreća je ahiretska, ko je zaradi…” Meni je to bila važna životna lekcija, naučila sam da se ničemu previše ne radujem, a niti da i za čim previše tugujem, ionako je sve prolazno…

Naučila sam da budem zadovoljna sa malo, a dragi Bog mi je davao uvijek više od onoga što sam očekivala. Naučila sam zahvaljivati za svaku kap sreće i smatrala sam je velikom privilegijom. Ko je zadovoljan sa malo, zadovoljan je i sa više. Onaj ko djeli, nikad ne gubi, niti mu Allah dž.š. umanjuje imetak. Naprotiv…

Sreću čine male i obične stvari. Same dođu. Kroz osmijeh na licu djeteta. Čežnju na licima zaljubljenih. Pogled majke kad ugleda čedo, …

Vatra na ognjištu ili koračanje kroz nepregledno polje divlje metvice, koja opojnim mirisom razdire nozdrve… Sreća…

Kad smo zdravi, kad smo zajedno i kad smo svjesni koliko smo mali … kad na sedždu iskreno padamo… možda ćemo i dočekati … rahatluk!