Kažem…

Kažem…

Motivišem, inspirišem, jaka sam kažu…
Pitaju me odakle snagu crpim, koja me energija pokreće… ?!
Kažem:
Sve je to u nama samima i najviše ovisi od naše unutarnje percepcije, od naših mogućnosti da pronađemo svu tu akomuliranu energiju sakrivenu pod plaštom slijepila i loših navika …
Ne volim čuti ni da je nekad bilo bolje, ni da će (ili neće) doći neka bolja vremena. Za nas ionako neće. Mi imamo ovo sad i ovo danas i imamo obavezu da ga učinimo najboljim mogućim izborom. Drugu šansu nećemo imati.
Imamo jutro koje svane i cijeli dan mogućnosti ispred sebe. Toliko vremena da ostvarimo svoje snove, usrećimo nekoga, ispunimo želje, upoznamo svijet…
Možemo! Ako otvorimo sva svoja čula, ako ego bacimo pod noge i skinemo sve koprene koje nas slijepima čine.
Prepreke!
Uvijek postoje i taman ih je toliko – koliko i mogućnosti. Nekad i više… Ali prepreke su s razlogom tu.
Život ovaj životom čine… Pola posla je završeno čim ih prepoznamo. Onda ih ili rušimo ili preskačemo ili zaobilazimo ili upoznamo i upotrijebimo kao novu šansu. Češće se spotičemo. Padamo i ustajemo … Ali ne odustajemo, nikada…
I ako se naše bitisanje bude sastojalo samo od niza pokušaja, druge ćemo barem da motivišemo, ili da inspirišemo, neko će da kaže da smo bili jaki, da smo bili uspješni, posebni…
Kratko postojanje jednog insana itekako može da ostavi trag u svemiru…
Toplinom.